Srijeda, 28.10.2020

:Ramzija Kanurić-Oraščanin: ” Znaš li ti ćeri, Ajša, da su oni steća sirotinja” ?

:Ramzija Kanurić-Oraščanin

Znaš li ti ćeri, Ajša, da su oni steća sirotinja?


Puni mjesec kružio je iznad usnulog sela i gubio se u tamnim oblacima iščekivajući zoru bijelu. Umor se ušuškao u skromnoj kući Bešira i Đulse, koji su i u snu svoju djecu od belaja zaklanjali. Taman kada se zora opraštala od tihe noći, oglasi se horoz svojim glasnim kukurikanjem i probudi umornog Bešira, koji se potom polahko prikuči pendžeru, razmuknu vezene zareve i pogleda ka nebu, potom polahko spusti pogled na požutjele krošnje lipe i trešnje… Gusta magla dodirivila je zemlju, a brzi tamni oblaci najavljivali su jesenju kišu. Bešir brzo skoči na noge, ko da ga neko kandžijom dofati i zavika glasno:
“Ustaj Đulse! Budi nama djecu! Sigurno će prevrimiti, a prekućom nemereš od trloga proći; od peruše, komuše i masirača koje vire ko dječinje glave!“
Đulse je na glas dalje hrkala i nije se ni pomjerila. Bešir sada već pomalo i ljutit zaskoči joj haman kod uha i opet glasno povika:
“Ženska glavo, ti ko da nejmaš pameti! I tebi je, vallahi, sve ravno do mora! Ustaj, dok te nisam nječim prešesterijo! Ustaj i zovi djecu, kad ti kažem!“
Strese se Đulse od gromki besida iznad njenog uha i sjede na slamnati dušek, sejreći oko sebe, onako bunovna ko da je došla sa njekog drugog svijeta i odgovori:
“Hani Beširu, umorna je čeljad! Trebalo je nolki poso juče uraditi! Ima vakta i sutra!“


Bešir iz sveg glasa ponovo se prokrivi: “Ni jedne da si više zucnula! Ja ode vani, a vi stisnite pa nemojte doći!“, zalupi vrata i već se čuo kako silazi niz drvene basamake.
Nako teška dignu se nama Đulse i poče jednu po jednu sabiju na silu tegljiti iz tople i mehke postelje…
Dok je Bešir obilazio oko kuće i smišljao šta će kome zapovidti, dotle su ostali trljali snene kapke i čekali na babinu zapovid…
„Jeste se umili, djeco? Znate da šejtan se druži sa vama ako ste krmeljivi, nečisti i zato neka vam to vajika bude na pameti da-čistog srca, duše i tjela započinjete svaki novi dan. Vidite, pljusak samo što nije počo, a kući se prići nemere! Nama se fatite sepeta i ovu perušu nosite u pojatu! Ako pokisne, ondak nije ni zašta, a treba nolko blago zimus prehraniti. Zauhar je spasiti išta od kiše!“, i pokazivao im je na sepete koji su virili iz drvenog naslona.
Rasporediše se oni na početak dugačke hrpe i već su punili sepete do vrha…
Polahko je hrpa nestajala i taman kada su punili zadnje sepete i kiša sastavi ko iz kabla… Ali, nema ostaviti nezavršen posao. I tako su jedni meli avliju sa brezovim metlama, a drugi su namirivali blago u iščekivanju prve jutarnje kahve. Đulse prva upravi u kuću, a nama za njom Ajša i Hasibe, dok se Bešir smisti ispod stare strehe i kroz kišne kapi zadovoljno se smješkao urađenom poslu. Nikada nije volio da mu je razbacano oko kuće, već da je sve slištrano pod konac. Tako je i svoju djecu učio i pripremao za život. Pričao im je, da avlija treba biti čistija od kuće… jer svako ne zalazi u kuću, a po avliji se vidi kako je i u kući. U takvom razmišljanju osjeti Bešir miris kahve oko svojih nozdrva i pruži dugački korak prema basamacima, a pljusak se sruči na njegova široka leđa. Nakašlja se na sredini hodnika, da bi ostali čuli da starišina dolazi. Toplom sobom su se širili razni mirisi, koji su najavljivali da je i ručak na pomolu. Prođe Bešir do pročelja, poravni na šareni ćilim kojeg zakloni stara sofra, na kojoj su bili poredani fildžani sa vrelom kahvom. Čekalo se samo na starišinu, da prvi srkne gutljaj, a ostali će za njim da obare grlo.


Ajša nehotice pogleda u babu i soči kako je navukao guste, prosijede, obrve na oči, a bore mu se udvostručile po čelu. Strese se od neke žalosti, ko da je babo kaharli baš zbog nje. Spusti brže pogled preda se, da se ne bi sudarila sa babinim naumom i kakvom galamom. Ali nije morala dugo čekati.
Bešir se prebaci sa jedne na drugu nogu, ponovo se nakašlja što je bio znak da ga slušaju i započe eglen:
“Juče i sinoć finog se posla uradi djeco! Valjani ste bili, nejma vam šta insan prigovoriti. Milina vas je bila sejriti! Sinoć me nješto i rastuži! Ko starišina moro sam sve sejriti-da ne bidne kakvi belaja… I dok sam sve konce držo u rukama, osejri malo i svoju Ajšu. Lipa na mjesečini ko vila, nejma joj ravne na daleko. Nije što je moja, tako pričaju po cjelom kraju. Ali ostavimo lipotu na stranu… Ja sam šćevo nješto drugo da vam kažem… Osejri ja sve dobro i ugleda onog Smajlovog Nazifa – kako sjedi ispred moje Ajše!“, zastade Bešir na ovoj zadnjoj rečenici, ko da mu je nešto stalo u grlu i pogleda pravo u svoju ćer.
Ajša se sva strese od silne muke, obli je ledeni znoj, pa porumeni u licu. I njoj nešto golemo čuči u grlu ni tamo – ni vamo. Gledi ispred sebe, a pamet draga, ko da je nekuda otišla. Ne zna ni kako se zove, ni šta treba kazati… Hudnjica, ni mrtva – ni živa…
U to se javi prva Đulse:
“Hani, Beširu, nemoj kavgu unositi među djecu! De vire ti, da kahvu na miru popijemo! Šta si navalijo na djecu, nama zajutra!“
Predahnu malo Ajša, pribra se, i poče se spremati za odgovor, jer znala je da se babo šale neće umiriti.
„Jesam ja tebe nješto pito, Đulse?“, ljutito je gledio u svoju ženu.
„Nisi, vala, ništa me pito! Ali mati, ko mati, brani svoju djecu“, snuždi se Đulse i vištenarke nije ni jedne probjelila.
Bešir je i dalje smrknutim pogledom sejrio u svoju Ajšu i čekao…
„Babo, ni sama ne znam šta bi ti rekla! Stid me, ali ja njega babo volim! Ti kako godica rekneš-znam da tako mora biti!“, dok je govorila bristra, mlaka, suza skotrlja se niz njeno blijedo lice i obori pogled preda se.
„Znaš li ti, ćeri lipa, da su oni steća sirotina? Znaš li koliko je čeljadi u onoj kući, koja samo što se nije izvrnula! Znaš li ti, ćeri, da tvoja nejačka pleća nisu kadra nositi taj silni teret?“, ispričao je Bešir šta je naumio i zašuti.
„Sve ja to znam, babo! Ali, babo… On je mome srcu drag! Ali znam, babo, da je jopet tvoja besida zadnja!“, drhtavi Ajšin glas je dopirao do kaharli Bešira.
„Ja sam, ćeri, odlučijo da nemereš se udati za Nazifa! Više ti ništa neću kazivati!“, naglo se digao iza sofre i produži dugačkim hodnikom do avlije, da udahne friškog zraka i da malo dođe sebi…

 

Cenzura.ba 

cenzura.ba
WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com