PRKOS

I proći će ovi tužni dani moji
I bol što mi san pokriva,
Ne može ništa večito da stoji
I bol najveća – rok trajanja ima.

Svako k’o me rani ja mu kažem hvala,
Ne želim mu tugu ni u jednom času
Velika je snaga mojih ideala
Ne želim da tužni oni ni čas da su.

Neka ih ne prati moja sena.
Neka im se život u sreću razliva
A neka mi sude, ja sam samo žena,
Koja ima dušu i koja je živa.

Neću sa uzdahom da spominjem tebe,
Ni onaj trenutak kada sam te srela,
Ja ću k’ o i uvek da ubedim sebe
Da bi bila grešna ako bih te klela.

Brisaću iz duše sve te ružne reči
Ponosna na vreme dok sam tvoja bila,
Zaborav ponekad ne boli već leči
Ni tuga nam uvek ne polomi krila.

Verujem u Boga to ću svima reći
I za svakog molim da mu sunce sija,
Sve što započeli nek vam se posreći
Jer sa vašom srećom biću srećna i ja.

Lišena od podlih i poganih stvari
O spokoju milom duša moja sniva ,
Mali su a skupi moji ideali
što mi nadu daju – čine da sam živa.

Autor Slađana Ivanović

Odgovori