Atina Mušić :’OTIŠLA JE ONA’
Kad otkuca podne,
kad se jedan u drugom spletu
zvuk ezana i
zvona sa obližnje katedrale,
kad ti blag povjetarac pomiluje lice,
kad ptičica na obeharaloj trešnji
zacvrkuće bez tona,
kad sunčeva ruka
zaluta na tvome vratu
znat ćeš da otišla je ona.
U tegli punoj meda
bistra suza će da zablista
proklinjući tamnu noć
što joj otkinu uzdah
iz plavoga neba.
Zaboljet će te nepopijena kafa,
svaka gruba riječ
koju si joj u lice bacio.
Zaboljet će te što si sreću
prokockao.
Znam da lebdiće ti pred očima ona
koju si iskušao
mrvicom davanja i
mnoštvom uzimanja.
Atina Mušić
